Kako se približava sezona letnjih godišnjih odmora, posebno kod novozaposlenih otvaraju se brojna pitanja – da li se neiskorišćeni odmor iz prethodne godine može preneti i koji je krajnji rok za njegovo korišćenje?

Odgovore na ova pitanja daje najpre Zakon o radu, koji predviđa da se odmor može koristiti jednokratno ili u dva ili više delova.

Da se podsetimo, najmanji broj dana godišnjeg odmora koji pripada zaposlenom je 20 radnih dana. Veći broj dana može pripasti zaposlenom na osnovu pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora. Novozaposleni imaju pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora, srazmerno za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj su zasnovali radni odnos – na primer, ako zaposleni radi 6 meseci u jednoj godini, pripada mu 10 radnih dana ili dve nedelje.Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, postoji obaveza da se prvi deo godišnjeg odmora koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje (10 dana godišnjeg odmora). Ostatak godišnjeg odmora, zaposleni mora iskoristiti najkasnije do 30.juna naredne godine, u celosti ili u delovima.

U praksi zaposleni često koriste termin „slobodan dan“,  što u stvari predstavlja dan odmora koji su uzeli radi obavljanja nekog posla ili radi odlaska na kraći odmor.Često se postavlja pitanje šta se dešava ako se zaposleni razboli na odmoru, odnosno bude privremeno sprečen za rad i otvori bolovanje? U tom slučaju on ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad, nastavi sa korišćenjem godišnjeg odmora.

Takođe, zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.